РАЗВОЈ САМОСТАЛНОСТИ КОД ДЕЦЕ
Развој самосталности код деце је врло актуелна тема данашњице и велики изазов за
рдоитеље. Самосталност детета је уско повезана са развојем самопоуздања као и
осећајем сигурности. Пракса показује да деца која су самосталнија имају више
самопоуздања, не одустају од својих циљева, са лакоћом се прилагођавају
новонасталим ситуацијама, отворенија су и лакше остварују контакте, лакше решавају
стресне ситуације. Истраживања психолога показују да је у васпитању данашњих
генерација све више присутан пермисивни васпитни стил рoдитеља, самим тим и
презаштићен приступ према детету, који онемогућава развој дечијег пуног потенцијала
стицање самопоуздања и самосталности.
Када кренути са развијањем дечије самостлности?
Дечија самосталност креће од најранијег детињства, кроз вежбе из практичног живота.
Доминантне области на најранијем узрасту су развој ситне и крупне моторике, развој
говора и самосталности. За развој самосталности потребно је што више стимулуса у
окружењу, као и стрпљење родитеља (за покушаје и погрешке), подршка у виду
похвале приликом успешно изведене активности. Услед погрешака је важно
прихватити детете и развијати упорност у остваривању постављених циљева. Дечије
осамостаљивање најпре креће једноставним радњама: самостално држање флашице,
самостално седење, самостална жеља за ходањем,мсамостално држање звечке и
играчака, самостално храњење, скупљање играчака, а како дете расте радње прелазе у
сложеније и повећава се степен самосталности. Важно је да ми као родитељи не
штитимо децу од развоја одговорности и самосталности, изводећи радње уместо њих
јер је лакше и брже, јер то није начин да их припремимо на независност и
самосталност.
Стратегије у развоју самосталности:
Направити листу задатака
Прављење листе задатака зависи од самог узраста деце, Уколико је дете на млађем
узрасту можемо задатке приказати сликовитиом илустрацијом тј. кроз цртеже који ће
бити окачени на видно место детета на пример: паковање играчака, самостално
облачење, обављање хигијенских навикам( прање руку) итд. Важно је пажљиво
проценити капацитете детета и не инсистирати на задацима за које још нису спремни.
Са старијом децом направите договор о врсти задатака и времену када ће их извршити,
временом допуњујте спискове са задацима и укључите децу у помоћ око кућних
послова. Сами родитељи биће изненађени колико су наша деца способна и колико воле
да се осете корисним.
Изоставимо перфекционизам
Као што смо већ поменули најчешћи вид учења је путем покушаја и погрешака, те нема
места перфекционизму и не можемо очекивати од деце успехе из прве. Деца временом
овладавају моторним вештинама тако да се у току стицаја самосталности могу
дешавати ситуације које су неочекиване на пример: испадање тањира приком
постављања стола, поливање соком приликом сипања у чашу и слично. Потребно је
више пута моделовати и показати исправан начин вршења неке радње. Важно је
похвалити труд и имати стрпљења за дечије грешке, јер на тај начин их учимо да се од
циљева не одустаје и да је за сваки успех потребно време понекад дуже, понекад краће,
али да им то не убија мотивацију.
Дајмо времена нашој деци
Као што смо већ говорили у претходном делу текста важно је рачунати на време ,
односно да рачунамо на то да нису сва деца иста и да дамо времена да се неки задатак
изврши успешно. На пример: ако је детету потребно више времена да обави јутарњу
хигијену пробудите га раније, како га не бисте пожуривали да не закасни.
Развој и нега рутина
Рутина је важна у животу сваког детета, развија се од најранијег узраста најпре
увођењем рутине храњења и спавања. Деца воле предвидиве и познате ствари, оне им
дају осећај сигурности и безбедности. Мењање дневног распореда детета збуњује дете,
те је јако важно објаснити детету у које време се које обавезе обављају, на пример: да
се руке обавезно перу пре јела, да се зуби перу свако јутро и вече, да се кревет намешта
свако јутро након спавања итд. Не заборавимо да приликом усвајања рутина морамо
бити доследни и увек имамо на уму да смо ми ти који моделујемо деци, те не можемо
тражити од њих нешто што ни сами не поштујемо.
Похвала као подстрек
Јако је битно да упутимо детету похвалу за успешно изведене задатке, посебно ако са
успехом изврше неку радњу самостално за коју им је раније била потребна помоћ. Са
друге стране требамо прихватити дете када се осећа исфрустрирано и када нешто не
може самостално да обави. На тај начин развијамо самопоуздање детета, а оно је
кључно за развој самосталности.
Стицање самосталности, је јако важан део одрастања и родитељи требају бити
подршка у овом процесу, бодрећи децу да развију своје потенцијале како би
постали самостални, одговорни и самоуверени људи. Наш задатак као родитеља
је да омогићимо деци осећај личне афирмације дајући им прилику да самостално
обављају задатке. Одговорност и самосталност ће омогућити сналажење у
новонасталим ситуацијама и хватање у коштац са животним изазовима.
Александра Минић
стручни сарадник -психолoг