Шта је самопоуздање?
Самопоуздање представља позитивну слику о себи и веровање у сопствене способности, а формира се од најранијег детињства кроз социјалну средину, подстицање околине и развијање односа са другим људима. Уколико желимо да подстакнемо децу да се осећају успешно важно је да препознамо значајне ситуације у развоју самопоуздања. Када дете постиже успех или неуспех , развија емоције у складу са постигнутим резултатом, осећа се поносно и срећно, или разочарано и тужно. Родитељи и васпитачи треба да знају да на прави начин одговоре у датим ситуацијама. Уколико особа има лошу слику о себи, тешко је мења и зато је важно да самопоуздање негујемо и подстичемо од најранијег детињства. Децу која имају ниско самопоуздање можемо препознати тако што су срамежљива, затворена, теже иницирају контакте, тешко напуштају зону комфора и прилагођавају се новим ситуацијама. Они са високим самопоуздањем су активни, свесни, лако остварују нове контакте, лако се прилагођавају новонасталим ситуацијама.
Стимулација развоја самопоштовања
Истраживања су показала да је за изградњу личности сваког појединца улога родитеља и васпитача од огромног значаја. У најранијем животном добу треба наћи баланс између похвала и критика, тако да дете осећа понос због свог успеха, али исто тако треба бити свесно својих грешака и неуспеха, и да се не обесхрабује и одустаје због тога. У оквиру свакодневних васпитно -образованих активности у примени Нових Основа, практичари се труде да поштују индивидуалност сваког детета и да деца буду што самосталнија у обављању разних активности. Нагласак се ставља на разноврсне активности које подстичу истраживање, развој знања, моторних способности, емотивне и социјалне интелигенције. Сматрамо да свако дете треба бити стимулисано за остварене резултате и мотивисано без обзира на грешке. Методе су пажљиво прилагођене сваком дететету поштујући принцип индивидуалности и аутентичности. Свако дете исказује своје таленте на себи својствен начин и даје одређени допринос у вршњачкој заједници који практичари настоје да препознају. У циљу што боље мотивације деце укључена је и стручна служба.
Савети родитељима за развој самопоуздања
Родитељ има кључну улогу у развоју самопоуздања сваког детета. Научите да да волите ваше дете, поштујући његову индивидуалност и трудите се да га не упоређујете са другом децом. Свака особа је личност за себе.
Створите сигурну афективну везу са дететом: Љубав, нежност, пажња , сигурно породично окружење и посвећеност ће помоћи да дете развије самопоуздање. Грлите и љубите децу, охрабрите их када видите да пробају нешто у чему нису били раније добри. Ослободите дете од страха да неће успети.
Похвалите труд, а не успех: Похвалите дете за уложени труд иако активност није успешно изведена, јер деца на тај начин уче да онај који жели да савлада неку вештину мора да буде стрпљив, да покушава, да не одустаје од циља, да трага за решењем и да уложи труд до одређеног циља.
Шаљите свом детету поруке подршке: Ту сам за тебе, Ти то можеш, Нико није добар у свему, Буди упоран, Верујем ти, Слушам те шта кажеш, кад дете наиђе на препреку покажите му да знате да оно може само да донесе одлуку, те га питајте шта предлаже као решење.
Будите позитиван узор: Родитељи са изграђеним самопоуздањем и позитивном сликом о себи, ће утицати на то да и дете развија сопствено самопоштовање.
Научите дете како да постави и оствари циљеве: Заједно са дететом дефинишите циљеве који нису претешки и неоствариви, а ни прелаки. Укључите дете у свакодневне активности у складу са узрастом -скупљање и слагање играчака, слагање одеће, слагање књига, распремање стола, намештање кревета итд.
Научите дете да препозна своје емоције: Научите дете да постоје позитивне и негативне емоције, како да их препознају и да знају да се носе са њима. Ослободите децу страха од неуспеха. Учимо децу да су грешке, падови и неуспеси прихватљиви и да понекад успех долази након више неуспелих подухвата. Научимо децу да размишљају на разнолике начине и да мењају моделе покушаја у остваривању циљева.
Уочите Вештине своје деце: Јако је важно уочити шта ваше дете добро ради и причајте о томе, деца воле објективност и искреност, а то значи да могу бити сумњичави ако их често хвалите, али ако вас “случајно” чују да их хвалите пред другима то им пуно значи. Поносите се постигнућима ваше деце, урамите дечије цртеже, чувајте их, трофеје , похвалнице. Деци на тај начин показујете да су прихваћена, да их цените и да су важна.
Драги родитељи, нека вам увек буде на уму да је породица и породично окружење полазна и најважнија карика у стицању самопоуздања.
Александра Минић, психолог